Krivica i šteta: Ko je kriv za sobraćajnu nesreću?
Kada dođe do saobraćajne nezgode, jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste kako se utvrđuje krivica i kako se procenjuje visina nastale štete. Ova pitanja su izuzetno važna. Od odgovornosti zavisi ne samo naplata štete, već i dalje pravne posledice za učesnike u saobraćajnoj nesreći. Prilikom svake vrste saobraćajne nesreće, neophodno je razjasniti okolnosti događaja kako bi se donela odluka o tome ko je odgovoran, kao i koliko iznose troškovi za popravku štete.
Šta je i zašto je važno definisati saobraćajnu nesreću?
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, saobraćajna nezgoda je definisana kao događaj koji se desio ili je započet na putu, a u kome je učestvovalo bar jedno vozilo u pokretu. S tim u vezi, u saobraćajnoj nesreći je istovremeno došlo do smrti, povrede ili nastanka materijalne štete. Iako ova definicija zvuči jednostavno, složenost postupka utvrđivanja odgovornosti zavisi od ozbiljnosti štete i povreda.
Jasno određenje saobraćajne nesreće u zakonu pruža smernice za utvrđivanje krivice. Ovo je posebno važno kada postoji više učesnika u nezgodi ili kada su okolnosti složene. Na primer, uviđajni postupak, veštačenje i svi drugi elementi istražnog procesa oslanjaju se na ovu definiciju kako bi se utvrdilo da li događaj ispunjava kriterijume saobraćajne nesreće. Otuda, definicija služi kao pravna tačka oslonca koja osigurava da se svi učesnici tretiraju po istim pravilima i da se šteta pravično nadoknadi.
Kako se vrši klasifikacija materijalne štete i utvrđuje krivica?
Klasifikacija materijalne štete nastale u saobraćajnoj nesreći, prema Zakonu se može klasifikovati na:
1. Male materijalne štete. Ako je procenjena šteta manja od 50.000 dinara, smatra se da je došlo do male materijalne štete. U ovakvim slučajevima, nije potrebno pokretati sudski postupak. Umesto toga, učesnici popunjavaju izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, a proces se završava kod osiguravajuće kompanije koja likvidira štetu.
2. Veće materijalne štete. Kada je procenjena vrednost štete u rasponu između 50.000 i 200.000 dinara, pokreće se prekršajni postupak. Ovo znači da se radi kompletan uviđaj na licu mesta, dokumentuje svaki detalj, i sačinjava službeni izveštaj. U ovom slučaju, saobraćajna policija ima ključnu ulogu u prikupljanju dokaza i određivanju odgovornosti.
3. Totalna šteta i teške saobraćajne nezgode. Kod šteta većih od 200.000 dinara, kao i u slučajevima kada je neko poginuo ili ozbiljno povređen, pokreće se krivični postupak. Ovim postupkom rukovodi Javni tužilac, koji preuzima odgovornost za vođenje uviđaja, prikupljanje dokaza i dalju pravnu obradu.
Svaka saobraćajna nezgoda nosi svoje posledice, a krivica, njeno određenje i utvđivanje visine štete često može biti dugotrajan i zahtevan proces.
Krivica i odgovornost: Kako dokazati?
Dokazivanje odgovornosti i krivice u saobraćajnoj nezgodi predstavlja složen pravni proces u kojem je potrebno utvrditi da li su učesnici poštovali pravila i propise iz Zakona o bezbednosti saobraćaja. Jedan od ključnih članova na koji se oslanja ovaj postupak je član 3. navedenog zakona. Prema ovom članu, svaki učesnik u saobraćaju ima obavezu da postupa pažljivo i odgovorno, tako da svojim ponašanjem ne ugrozi, povredi ili ometa druge učesnike na putu.
Ova odredba ne samo da definiše osnovnu dužnost svih učesnika, već nalaže i aktivnu brigu o izbegavanju potencijalno opasnih situacija. To znači da, osim što moraju voziti u skladu sa propisima, vozači i drugi učesnici u saobraćaju moraju preduzeti sve mere predostrožnosti da bi se rizici sveli na minimum, čak i kada opasnost dolazi od drugih učesnika.
Kada se krivica dokazuje, uzimaju se u obzir svi dokazi koji mogu da pokažu da li je neki učesnik prekršio pomenutu obavezu. To uključuje svedočenja, zapisnike sa lica mesta, fotografije i snimke sa sigurnosnih kamera, kao i nalaze stručnih veštaka. Na osnovu ovih dokaza analizira se da li su preduzete sve moguće mere kako bi se nezgoda izbegla ili da li je neki učesnik pokazao nemar u postupanju.
Ako se osvrnemo na navedeni član Zakona, smatra se da svi učesnici moraju ne samo poštovati pravila, već i proaktivno reagovati na eventualne opasnosti koje drugi učesnici stvaraju. To znači da se, u slučaju da neko nije reagovao na takvu opasnost, ili nije postupio u skladu sa situacijom na adekvatan način, može smatrati odgovornim za posledice saobraćajne nezgode.
Šta raditi sa havarisanim automobilom nakon saobraćajne nesreće?
Kada dođe do saobraćajne nesreće, prva i najvažnija stvar je da svi učesnici ostanu smireni i obezbede mesto nezgode kako bi se izbegle dodatne opasnosti. Ako ima povređenih, odmah treba pozvati hitnu pomoć i policiju na broj 192. Učesnici nesreće bi trebalo da uključe sva četiri migavca, postave sigurnosni trougao na odgovarajućoj udaljenosti od mesta nezgode (minimum 50 metara u naselju i 100 metara van naselja). Uz sve to, potrebno je da obučete reflektujući prsluk kako biste bili uočljivi drugim vozačima.
Nakon što stigne policija, vrši se procena situacije i obavlja uviđaj. Uviđaj podrazumeva popunjavanje zapisnika, prikupljanje izjava od učesnika i svedoka, fotografisanje mesta nesreće i utvrđivanje stanja vozila. Važno je da svi učesnici ostanu na licu mesta dok policija ne završi postupak, osim u slučaju kada su prevezeni do bolnice. Ako nema povređenih i šteta je mala (do 50.000 dinara), učesnici mogu popuniti Evropski izveštaj o nezgodi i sami se dogovoriti o nadoknadi štete sa osiguravajućom kućom. U slučaju većih materijalnih šteta ili povreda, vozila ostaju na mestu dok policija ne završi uviđaj.
Nakon što se obave sve potrebne procedure, na red dolazi rešavanje pitanja odvoženja oštećenih vozila sa lica mesta. Ako su vozila toliko oštećena da ne mogu da se pomeraju, potrebno je pozvati šlep službu. Važno je napomenuti da se vozila mogu ukloniti tek nakon što policija izda odobrenje za to. Šlep služba Deki Beograd stoji Vam na raspolaganju 24/7.